Реч програмера.
Било би лепо када би прочитао/ла цео текст, биће ти много јасније шта је заправо еЊегош..
Помаже Бог!
Моје име је Урош и једини сам програмер који стоји иза еЊегош пројекта.
еЊегош је настао као идеја још пре неколико година, уз велику инспирацију која је црпљена из Његошологија инстаграм странице. Његошологија је многима од нас приближио помало и заборављеног Његоша и пренео га у савремено доба. Сви ми знамо ко је Његош и шта Горски вијенац представља за наш народ, али у лењости модерног доба је постала веома учестала реченица „Ма да, ал нмг ти ја то читати, пола не разумем”.
Као прво - није толико тежак, навикли смо на формат инстаграм рилса и да све мора да стане у 15 секунди, па нам Његош делује тежи него што заиста јесте. Као друго - треба да га читаш, јер је буквално објаснио данашњу популарну психологију кроз призму српске историје, социологије и стања духа. Све што ти се и што нам се дешава, на личном плану или плану нашег народа, Његош је објаснио, само нисмо читали.
Идеја о пројекту се мењала, али у начелу је била да буде на неки начин еКњига, са примесама друштвене мреже. Стих дана, скупљање „ватрица” за узастопне дане у којима смо читали, стихови на основу емоције, и држање приватних бележака, само су неке од могућности апликације да постане права еКњига само и искључиво за Његошева дела.
Циљ апликације није моје, нити ичије богаћење на основу мудрости Његошеве. Било би баш у потпуној супротности са оном „нег’ се ја бојим зла домаћега”. Зато сада одмах кажем, кроз апликацију ћеш виђати рекламе. Новац који буде зарађен од реклама, биће искоришћен за одржавање сервера. Све што претекне биће преусмерено у хуманитарне сврхе. На тај начин:
читаш Његошадобро се осећашвидиш брда рекламаиндиректно помогнеш свом народу
Постојаће део апликације који се зове Јавни кантар. А пошто смо ми познати као народ који сумња у туђе намере: ту ћеш моћи да видиш црно на бело тачан износ, колико је новаца скупљено, колико је отишло на одржавање сервера и колико је уплаћено.
Укратко, врховна замисао је да се створи заједница која чита Његоша сваки дан, дели стихове и пише дискусије. Погледа се брда реклама, скупи се новац и пошаље се онима којима треба много више него нама. Јер „поколења дела суде” а „част и брука живе довијека”. Ако већ не градимо Цркве и установе као наши преци, можемо читати Његоша, па можда и дођемо до поновног грађења задужбина.
